Удаја кћери илочког диздара 0001    Што се оно Фрушком гором диже, 0002    Ил је магла, или су облаци, 0003    Ил су виле коло уватиле, 0004    Ил је оно барјак Иванића? 0005    Нит је магла, нити су облаци, 0006    Нит су виле коло уватиле, 0007    Већ је оно барјак Иванића: 0008    Чету купи, иде по дјевојку. 0009    А када је чету сакупио, 0010    Све јунаке младе, нежењене, 0011    Којим није жао погинути, 0012    Он је својој чети говорио: 0013    »Браћо моја, момци нежењени! 0014    Тешко сам вам досад кубурио 0015    И без оца и без миле мајке, 0016    Па сам, браћо, на једно смислио: 0017    Да с’ удомим и да се оженим. 0018    Нашао сам љепоту дјевојку, 0019    Пошла б’ за ме, ал јој не да бабо, 0020    Не да бабо Туре за кауре, 0021    Већ се грози, да ће ме вјешати. 0022    То је, браћо, ага Змајевићу, 0023    Диздар силни илочкога града; 0024    Не да мени кћерку јединицу, 0025    Л’јепу Селу, моју јауклију, 0026    Већ је хоће за недрага дати, 0027    За недрага лалу земунскога. 0028    Мени Селе тајно поручује, 0029    Да причекам лалу земунскога 0030    И да отмем од њега дјевојку. 0031    Већ слушајте, моја браћо драга: 0032    Је ли кога породила мајка, 0033    Да отиде до Илока града, 0034    Па развиди те сватовске људе 0035    И дјевојци да однесе гласа, 0036    Да је чекам с дружином у гори.« 0037    Сви јунаци муком замукоше 0038    И у црну земљу погледаше, 0039    Сам’ не гледа Стојанићу Павле, 0040    Већ он скаче на ноге јуначке, 0041    Па говори Иванић Матији: 0042    »Побратиме, Иванић Матија! 0043    Ја ћу отић’ до Илока града, 0044    Развидит ћу, што је и како је 0045    И одн’јет ћу јауклији гласа, 0046    Да је чекаш с дружином у гори.« 0047    Кад то чуо Иванић Матија, 0048    Он је опет ријеч прифатио: 0049    »Побратиме, Стојанићу Павле, 0050    Данаске је барјам у Турака, 0051    Па кад буду Турци на акшаму, 0052    Привуци се ти к ћемерли-кули, 0053    Па покуцај пенџеру на стакло, 0054    Чут ће моја Селе јауклија, 0055    А ти казуј, што је и како је, 0056    Па се сврати ханџији Тодору; 0057    У хану се код њег Турци купе, 0058    До јације рујно вино пију, 0059    Вино пију, свашта егленишу, 0060    Па ћеш чути, што људи говоре.« 0061    Кад то чуо Стојанићу Павле, 0062    Он отиде до Илока града, 0063    Привуко се до ћемерли-куле, 0064    Покуцао пенџеру на стакло, 0065    Извабио Селу јауклију 0066    И казо јој, што је и како је. 0067    Па он иде ханџији Тодору, 0068    Гдје се Турци у хану састају. 0069    Тодор га је л’јепо дочекао, 0070    Појио га вином црвеником 0071    И хранио хљебом бијелијем, 0072    Казиво му, што Турци говоре. 0073    А кад су се о јацији дигли, 0074    Подиже се Стојанићу Павле, 0075    Па он оде калдрми-сокаком. 0076    Мудар јунак, мудро је ишао, 0077    Још сретније у гору стигао, 0078    Све казао Иванић Матији. 0079    Кад Иванић Павла разумио, 0080    Дружини је својој говорио: 0081    »Браћо моја и дружино моја! 0082    Дижимо се на ноге јуначке, 0083    Засједнимо отајне бусије, 0084    И чекајмо кићене сватове! 0085    Ви држите сваки свога момка, 0086    Ја ћу, браћо, лалу ђувегију. 0087    Ако Турци бјежат покушају, 0088    Пустите их, нека Турци бјеже; 0089    Није мени до младих Турака, 0090    Већ је мени до младе дјевојке.« 0091    То зборили, па се отиснули 0092    И засјели отајне бусије. 0093    Кад су момци бусије засјели, 0094    Подиже се Стојанићу Павле, 0095    Па се пење јели на врхове, 0096    Па он вади дурбин од биљура, 0097    Па он гледа ка Илоку граду, 0098    Мало било, задуго не било, 0099    Ал ето ти илочких сватова. 0100    Напред јаши десет сератлија, 0101    А за њима сватски старјешина, 0102    И уз њега лала од Земуна. 0103    За лалом је кићена дјевојка 0104    У кочији од сувога злата. 0105    За дјевојком весели сватови 0106    И пред њима ага Змајевићу, 0107    Прати кћерку до Земуна града. 0108    Кад видио Стојанићу Павле 0109    Кад видио кићене сватове, 0110    Све то каже Иванић Матији, 0111    А Матија друштву у бусији. 0112    Док Стојанић са јеле сишао, 0113    Дотле свати на нишан стигнули. 0114    Сваки свога обори јунака, 0115    А Иванић лалу од Земуна. 0116    Што не паде, то бјежати стаде, 0117    Само оста гиздава дјевојка, 0118    Уз дјевојку ага Змајевићу, 0119    А уз агу сватски старјешина. 0120    Кад то види Стојанићу Павле, 0121    Уз образ је шарку прислонио, 0122    Оборио агу Змајевића. 0123    Кад то види сватски старјешина, 0124    И он бјежи главом без обзира; 0125    Бјежећи је чалму изгубио, 0126    И уз чалму самур-ћурак свилни. 0127    Кад се тако свати разбјегнули, 0128    Иванић је цури приступио, 0129    Љубио ју и два и три пута, 0130    Да тко броји, и више би било. 0131    Па ју води цркви манастиру, 0132    Па ју крсти светијем крштењем, 0133    Па од Селе Марица постала, 0134    И њом се је јунак оженио. 0135    Мато оста са својом Марицом, 0136    Чета оде с новим четобашом, 0137    Четобашом Стојанићем Павлом.